Кредитни ризик, еколошки, социјални и управљачки ризици, као и сајбер сигурност су најозбиљнији ризици за финансијске институције у следеће две године

Београд, 12.фебруар 2021. – Deloitte-ово двогодишње истраживање о стању управљања ризицима у глобалном сектору финансијских услуга показује да са смањењем економске активности и порастом незапослености, кредитни ризик постаје главни приоритет програма управљања ризицима.

Двадесет одсто испитаних директора управљања ризицима у финансијским институцијама издвојило је пре свега кредитни ризик као ризик чији ће значај за њихово пословање расти током следеће две године, из 16 различитих категорија ризика. Реч је о снажном порасту у односу на 3% испитаника из 2018.године.

Осим тога, 62% извршних директора који су учествовали у Deloitte-овом истраживању изјавило је да ће мерење кредитног ризика бити изузетно или веома важан приоритет за њихове институције у наредне две године. Управљање кредитним ризиком је начин за ублажавање губитака одређивањем који потенцијални клијенти са собом носе превелики ниво ризика, виши од предефинисаног нивоа толеранције у било којем тренутку. Области које виши руководиоци сматрају посебно изазовним за њихове институције су вредновање колатерала, комерцијални кредити, пословне некретнине, необезбеђени кредити, кредитирање већ задужених клијената и кредитирање средњих предузећа.

„Финансијске институције суочавају се са више ризика из више извора него икад раније“, каже Мирослава Гаћеша, директорка у Сектору за управљање ризицима. „Пандемија COVID-19 променила је окружење управљања ризицима и донела невероватне нове изазове за финансијске институције – доведена је у питање и стављена на пробу отпорност на притиске свега што је повезано са ризицима.“

Напоменула је да 66% испитаних извршних директора банака сматра како ће погоршање кредитног квалитета бити један од три макротренда са великим утицајем у следеће две године.

"Брзи економски пад, комбинован са наглим променама у понашању потрошача и пословних компанија, може довести до тога да системи, програми и модели засновани на подацима из периода пре пандемије COVID-19 можда више неће тачно одражавати стварност након пандемије COVID-19", рекла је Мирослава.

„Институцијама ће бити потребно снажно управљање ризицима уз истовремену агилност и спремност да редефинишу своје традиционалне приступе у радикално измењеном пословном окружењу.“

Дванаесто издање Deloitte-овог двогодишњег истраживања под називом „Покретна мета: Редефинисање ризика и отпорности у временима трајне неизвесности“ прикупило је ставове директора за ризике или њихових колега у 57 финансијских институција широм света, укључујући банке, друштва за управљање инвестицијама и осигураваче од марта до септембра 2020. Вредност укупне активе свих анкетираних институција износи 27,2 билиона долара, док институције које пружају услуге управљања имовином управљају имовином у укупном износу од 16,1 билиона долара.

Meђу осталим закључцима:

• Иако су готово сви испитаници своје институције оценили као изузетно или врло ефикасне у управљању финансијским ризицима (једини изузетак је кредитни ризик), та цифра је пала на 65% за нефинансијске ризике, што је област која може имати далекосежне ефекте на финансије и репутацију институција. Овај проценат је био још нижи за одређене врсте и аспекте нефинансијских ризика као што су понашање и култура (55%), геополитички фактори (42%) и квалитет података (26%).

• Само 61% испитаника верује да су њихове институције изузетно или врло ефикасне у управљању ризицима сајбер сигурности, а 87% испитаника је изјавило да ће побољшање њихове способности да управљају ризицима сајбер сигурности бити изузетно или веома важан приоритет у наредне две године.

• С обзиром на све већу забринутост због климатских ризика, 38% испитаника је забринутост због еколошких, социјалних и управљачких ризика истакло као једну од три врсте ризика, уз кредитни ризик и ризике сајбер сигурности, чији ће значај за њихове институције највише расти у наредне две године. То је кумулативно већи проценат него за било коју другу врсту ризика, а опет само 33% извршних директора верује да њихове институције управљају овим ризиком изузетно или врло ефикасно.

• Већина институција препознаје потребу да учини више на побољшању управљања подацима, а 69% испитаника је рекло да ће повећање квалитета, доступности и правовремености података о ризицима бити изузетно или веома важан приоритет за њихову институцију у наредне две године. Само 26% испитаника верује да су њихове институције изузетно или врло ефикасне у управљању квалитетом података, док само 8% испитаника верује да су њихове институције ефикасне у коришћењу и управљању неструктурираним подацима.

• Институције су под притиском због приближавања датума престанка објава LIBOR стопа (у већини случајева крај 2021. године). Према извештају, финансијске институције „су можда потцениле колики посао треба да обаве и саветује им се да се припреме за транзицију“. Само 24% испитаника сматра да су ажурирања и развој технологије / апликација изузетно или врло захтевни, док 22% њих размишља о ажурирању и развоју процеса и контрола на овај начин.
  

Четрдесет пет одсто испитаника очекује повећање годишње потрошње у својим организацијама на управљање ризицима у наредне две године. Међутим, у извештају се истиче да ће притисак на приходе вероватно повећати напоре за „смањење сталног повећања расхода за управљање ризицима“.

Стога је 50% испитаника изјавило да ће технолошки алати оријентисани на ефикасност бити изузетно или веома важан приоритет за њихове институције у наредне две године. Али према истраживањима из последњих година, институције још нису увеле ове технологије. Најчешће се користи cloud технологија (46%), а мањи број институција изјавио је да користи роботску аутоматизацију процеса (29%), машинско учење (27%) или когнитивну аналитику (13%).

„Постоји пет ствари које финансијске институције свих врста покушавају да схвате када је реч о управљању ризицима: изазови у вези са управљањем талентима, рад на даљину, заштита података, прелазак на дигитално пословање и сигурност система и програма“, наводи Мирослава.

„Лидерима управљања ризицима потребна је флексибилност да брзо одговоре на нестабилне економске услове и промене пословне праксе, док истовремено прате које промене су привремени одговор на пандемију, а које ће постати дугорочне. Не сећамо се тако великих изазова у недавној прошлости, посебно тако неизвесних и динамичних у смислу јачине и обухватности.“