Пореске вести, децембар 2019.

Објашњење бр. 148-I-030-01-537/2019 од 21.11.2019. године

Закључак из Објашњења: На захтев декларанта, у року од три године од дана прихватања декларације, измена декларације може да се одобри после пуштања робе како би декларант испунио своје обавезе у вези са стављањем робе у одређени царински поступак. Такође, постојање евентуалне прекршајне одговорности се неће подразумевати (посебно уколико измена декларације подразумева и измену царинског дуга) приликом измене декларације, већ је прекршајну одговорност потребно, уколико постоје одређене индиције, и доказати у сваком конкретном случају.

Наведено Објашњење је посебно значајно за увознике који у току године имају вишеструке набавке добара из иностранства, најчешће од повезаних лица, која истовремено, у одређеном временском интервалу (нпр. 6 или 12 месеци), кроз издавање књижних одобрења, односно задужења, врше корекцију претходно фактурисане цене. У тим случајевима, поставља се питање накнадне измене претходно поднетих и прихваћених царинских декларација.

У вези са наведеним, мишљења смо да je и даље упитно у којим све тачно случајевима декларант може самоиницијативно поднети захтев за измену декларације након што му је роба пуштена, као и на који начин оваква могућност коинцидира са случајевима у којима је поднета тзв. „непотпуна царинска декларација“. Другим речима, сматрамо да и даље постоји нејасноћа у погледу тога које се све ситуације у пракси могу подвести под формулацију „како би декларант испунио своје обавезе у вези са стављањем робе у одређени царински поступак.“

Са друге стране, истичемо да се као корак у позитивном смеру могу оценити наводи да се постојање евентуалне прекршајне одговорности у случајевима измене декларације неће подразумевати. Наиме, у складу са Царинским законом самоиницијативна измена царинске декларације од стране декларанта (тзв. „voluntary disclosure”) не отклања могућност покретања прекршајног поступка од стране царинског органа. Meђутим, сматрамо да је од изузетног значаја чињеница да би у оваквим случајевима управо на царинском органу требало да буде терет доказивања да је код декларанта постојала намера да се нпр. навођењем нетачних или непотпуних података у декларацији утиче на висину царинског дуга.

За сва питања у вези са применом прописа из области царинa, можете да контактирате Небојшу Јовановићу, Руководиоца из Сектора за порески консалтинг (Индиректни порези) на мејл адресу: nebjovanovic@deloittece.com.