Нацрт закона о електронском фактурисању

Желимо да вас обавестимо о основним подацима о одредбама из Нацрта закона о електронском фактурисању (у даљем тексту: Нацрт закона), с обзиром на то да је јавна расправа о предметном Нацрту закона тренутно у току. У вези са тим, онлајн јавна расправа о Нацрту закона је организована од стране Привредне коморе Србије, а у сарадњи са Министарством финансија, и то у два термина, од којих је један био у четвртак, 18. фебруара 2021. године, док ће наредни бити у уторак, 23. фебруара 2021. године, у периоду од 13 до 15 часова.

Подсећамо да су крајем 2019. године у оквиру измена Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама, уведене одредбе које предвиђају регистровање и достављање електронских фактура и других захтева за исплату у електронском облику, као и евидентирање тих фактура и других захтева за исплату у електронском облику у Централном регистру фактура. Такође подсећамо да је средином 2020. године ступио на снагу Правилник о начину и поступку регистровања, евидентирања и достављања електронских фактура, формату електронских фактура, као и о начину и поступку прихватања и одбијања електронских фактура.

Међутим, обавезе у вези са електронским фактурама које предвиђају наведени актуелни прописи се и даље искључиво односе на фактуре издате од стране поверилаца у комерцијалним трансакцијама између јавног сектора и привредних субјеката, односно између субјеката јавног сектора, у којима су субјекти јавног сектора дужници.

У вези са тим, а с обзиром на општу обавезу издавања електронских фактура, коју предвиђа Закон о рачуноводству у члану 9 став 3 (а која се примењује од 1. јануара 2022. године), а у складу са потребом за даљом хармонизацијом домаћег законодавства у овој области са правним тековинама Европске уније, конкретно са Директивом 2014/55/ЕУ (додуше, о електронском фактурисању у јавним набавкама), јавила се потреба за доношењем посебног закона који регулише област електронског фактурисања. Сходно томе, основни подаци о одредбама Нацрта закона следе у наставку.

ОСНОВНИ ПОДАЦИ О ОДРЕДБАМА ИЗ НАЦРТА ЗАКОНА

Предмет Нацрта закона је издавање, слање, пријем, обрада и чување електронских фактура, и то у трансакцијама између субјеката јавног сектора, између субјеката приватног сектора, односно између субјеката јавног и субјеката приватног сектора, као и друга питања која су од значаја за електронско фактурисање. Поред дефинисања главних појмова, Нацрт закона дефинише европски и српски стандард електронског фактурисања.

Посебно бисмо нагласили да Нацрт закона по први пут предвиђа одредбе којима се шири круг привредних субјеката на којe се примењује обавеза издавања електронских фактура, а који је био ограничен само на оне који послују са јавним сектором. Наиме, њиме се прописује обавеза издавања електронских фактура, и пратећа обавеза коришћења система електронских фактура, у свим трансакцијама између субјеката јавног и субјеката приватног сектора, као и у свим трансакцијама између правних лица, односно предузетника у случајевима када је и издавалац и прималац фактуре обвезник пореза на додату вредност (у даљем тексту: ПДВ). С друге стране, издавање и пријем електронских фактура, јесте за друге субјекте приватног сектора прописано као могућност.

Додатно, предвиђена је и обавеза електронског евидентирања обрачуна ПДВ-а у систему електронских фактура код трансакција са и без накнаде, односно код трансакција код којих није већ прописана обавеза издавања електронских фактура, па чак и за примаоца електронске фактуре који је порески дужник у случају услуга пружених од стране страног лица, а све у циљу транспарентности и побољшане контроле увек када постоји обавеза обрачунавања ПДВ-а.

Нацртом закона је додатно предвиђено да се електронска фактура издаје и прима у складу са српским стандардом електронског фактурисања, као и да је прималац такве фактуре дужан да изврши плаћање на основу исте. Међутим, у случају издавања електронских фактура од стране страних лица предвиђен је изузетак. Наиме, прималац фактуре је такође у обавези да прими електронску фактуру издату у складу са европским стандардом електронског фактурисања, уколико је њу издало страно лице, као и да изврши плаћање по том основу.

Додатно, прописани су и обавезни елементи које електронска фактура уобичајено садржи, као и чињеница да се електронска фактура издата посредством система електронских фактура сматра извршном исправом.

Приступом систему електронских фактура, прималац електронске фактуре је проверава и прихвата или одбија у року од 8 дана од њеног пријема. У случају да субјекат јавног сектора, прималац електронске фактуре, не прихвати, односно не одбије фактуру у наведеном року, она се сматра прихваћеном. Са друге стране, у случају да субјекат приватног сектора, прималац електронске фактуре, не прихвати, односно не одбије фактуру издату од стране другог субјекта приватног сектора у наведеном року, последица његове пасивности биће поновно обавештавање да је електронска фактура издата. Уколико субјекат приватног сектора остане уздржан и у накнадном року од 3 дана од добијања поновног обавештења, електронска фактура ће се сматрати одбијеном.

Додатна могућност у случају послова издавања, слања, примања и чувања електронских фактура и електронског евидентирања субјеката приватног сектора јесте да буду поверени уговором информационом посреднику. Међутим, предметним уговором се не може предвидети одговорност информационог посредника за садржину електронске фактуре и пратеће документације.

Коначно, Нацртом закона је уређен и начин за стицање могућности обављања послова информационог посредника, а који ће потом бити евидентирани у Регистру информационих посредника, који води Централни информациони посредник (надлежна јединица Министарства финансија), а који управља системом електронских фактура и одговоран је за његово функционисање.

Што се рокова и начина чувања електронских фактура тиче, оне које су издате или примљене од стране субјеката јавног сектора чувају се трајно у систему електронских фактура. Са друге стране, оне које су издате и примљене од субјеката приватног сектора чувају се у року од 10 година од истека године у којој је електронска фактура издата, и то у систему електронских фактура или у систему ангажованог информационог посредника. У вези са тим, а у случају да се над информационим посредником спроведе поступак стечаја, ликвидације или принудне ликвидације, електронске фактуре које је он чувао преносе се Централном информационом посреднику. Додатно, веродостојност порекла и интегритет садржине електронске фактуре обезбеђује се од њеног издавања до истека рока до којег постоји обавеза њеног чувања.

Коначно, предвиђена је и новчана казна за прекршај за неиспуњавање обавеза као што су издавање електронске фактуре, коришћење података доступних у систему електронских фактура у сврхе прописане Нацртом закона, пријем електронске фактуре и плаћање електронске фактуре у складу са Нацртом закона. У случају неиспуњавања наведених обавеза, предвиђена је казна за субјекта приватног сектора – правно лице, односно јавно предузеће у износу од 200.000 РСД до 2.000.000 РСД, а за његово одговорно лице у износу од 50.000 РСД до 150.000 РСД.

Додатно, за субјекта приватног сектора – предузетника новчана казна у случају неиспуњавања наведених обавеза износи од 50.000 РСД до 500.000 РСД.

Што се тиче обавезе чувања електронске фактуре у складу са Нацртом закона, она се не односи на јавна предузећа, а у случају субјеката приватног сектора – правних лица, његових одговорних лица и предузетника, наведени износи предвиђене новчане казне су примењиви и на повреду ове обавезе. Додатно, новчаном казном се може казнити за прекршај и информациони посредник и његово одговорно лице које угрози безбедност и функционисање система електронских фактура обављањем наведених послова у вези са електронским фактурама.

Коначно, требало би имати у виду да су измене појединих одредби још увек могуће, јер је пропис у фази нацрта. Такође, Нацртом закона је предвиђено да ће министар надлежан за послове финансија ближе уредити следеће области:

• начин приступања и коришћења система електронских фактура, као и круг субјеката, поред оних предвиђених Нацртом закона, који могу бити овлашћени да приступе доступним подацима у систему електронских фактура;

• случајеве у којима поједини обавезни елементи електронске фактуре могу бити изостављени, односно треба да буду исказани додатни елементи;

• начин и поступак регистровања за приступ систему електронских фактура;

• начин и услове коришћења система за управљање фактурама; и

• начин поступања Централног информационог посредника у обављању послова прописаних Нацртом закона, као и у поступку давања, односно одузимања сагласности за пословање информационих посредника.

Додатно, актом Владе Републике Србије ближе се уређују услови и начин чувања и стављања на увид електронских фактура. Сви ови акти ће бити донети у року од 60 дана од ступања на снагу будућег Закона о електронском фактурисању.

ДАТУМ ПРИМЕНЕ

Од 1. јула 2021. године примењују се одредбе Нацрта закона у вези са трансакцијама у којима је једна од страна субјекaт јавног сектора. Сходно томе, од тог датума ће бити успостављени техничко-технолошки услови за коришћење система електронских фактура, те ће моћи да га користе и сви они субјекти за које није предвиђена нека од обавеза у вези са електронским фактурисањем.

Са друге стране, субјекти приватног сектора ће имати обавезу да примају и чувају електронске фактуре од 1. јула 2022. године, док ће се обавеза издавања фактура у трансакцијама између субјеката приватног сектора применити од 1. јануара 2023. године. Додатно, обавеза електронског евидентирања, увек када постоји обавеза обрачунавања ПДВ-а, уз изузетак трансакција где је једна страна субјекат јавног сектора, такође се примењује од 1. јануара 2023. године.

Коначно, до 1. јануара 2023. године, свакако је предвиђена могућност у случају трансакција између субјеката приватног сектора да издају и примају електронске фактуре, и то у складу са посебним законом којим се уређује електронски документ, електронска идентификација и услуге од поверења у електронском пословању.

ЗНАЧАЈ НАЦРТА ЗАКОНА

У складу са наведеним фазним увођењем режима електронског фактурисања, Нацрт закона ће имати утицај најпре на привредне субјекте који послују са јавним сектором, а потом ће се његов велики значај, због проширења обавезе електронског фактурисања на све трансакције између правних лица, односно предузетника у случајевима када је и издавалац и прималац фактуре обвезник ПДВ-а, проширити и на остале привредне субјекте и утицати на њихово међусобно пословање које није у вези са јавним сектором.

Коначно, овим Нацртом закона се постепено уклањају препреке за приступ тржишту Европске уније, као и препреке у трговини приликом прекограничног промета добара и услуга, због усклађивања правних и техничких стандарда са Директивом 2014/55/ЕУ. Такође, њиме се тежи мањем административном оптерећењу, као и унапређењу транспарентности и правне сигурности.