Чланак

Живот у Deloitte-у

Љиљана Ристић, виши руководилац у Сектору за порески консалтинг

1.  Како си одлучила да каријеру започнеш у Deloitte-у?

Deloitte важи за лидера на тржишту који велику пажњу посвећује међуљудским односима и отвореној комуникацији, као и емотивно интелигентном лидерству што су, по мом мишљењу, најважније вредности у пословању. То је био један од разлога за прикључивање Deloitte-овом тиму.

2.  Шта ти се највише допада у послу који радиш?

Отвореност у комуникацији на свим нивоима, могућност веће сарадње са другим канцеларијама у региону (“As one” приступ пословању). Велики број опција за учење нових вештина и стицање нових знања путем платформи за учење и развој, као и улагање у запослене на свим позицијама.

3.  Да ли успеваш да постигнеш равнотежу између приватног и пословног живота радећи у Deloitte-у?

Мој основни мото је: „када изабереш посао који волиш, нећеш морати да радиш ни дан у животу“, као што каже Конфучије. Оног момента кад почнем да раздвајам приватни и пословни живот, то ће ми бити знак да тај посао више није за мене. Док год уживам у послу који радим нема потребе за постављањем ригидне границе између приватног и пословног. Сматрам да нас то води у несклад са самим собом, ми смо иста особа приватно и пословно, стога нема потребе постављати границу где се једно завршава, а друго почиње.

4.  Како проводиш слободно време?

Волим да се усавршавам у области професионалног, тимског и stress management coaching-а, вештина емотивног лидерства, пословне психологије и организационе трансакционе анализе. Такође, проводим време са породицом и пријатељима, волим да истражујем нове дестинације, посебно оне удаљеније, читам, возим ролере и боравим у природи.

5.  На шта си поносна у својој каријери?

На то што увек пронађем „оно“ позитивно и покретачко, ма како тешко изгледало.

6.  Који савет би дала младим људима који су тек крочили на тржиште рада?

Да буду више стрпљиви и захвални на свакој прилици, и лепој, али и мање пријатној (у послу, а и животу уопште). Приметила сам да млади људи много журе, хоће све сада и одмах и имају (пре)мало стрпљења. У тој брзини изгубе оно најважније, да уживају на том путу којим иду. Дакле, поручујем им да буду стрпљиви, да користе сваку прилику за учење и развој, да несебично деле своје знање и преносе га другима, јер се све што делимо само умножава, а посебно у фирмама у којим су добили прилику за то. Мислим да је важно да се успори у сваком смислу те речи, јер се тада стиже брзо. Није поента да журимо да бисмо стигли до циља, већ да успоримо и видимо пут којим идемо и да уживамо у том путу.

7.  Који је следећи циљ који желиш да оствариш у својој каријери?

Имам планове, али нисам неко ко ригидно дефинише жеље и живот, јер живот се просто дешава и често је неизвестан. Тренутна ситуација са короном је одличан пример за то. Оно што зависи од мене, на томе посвећено радим и ангажујем се потпуно, улажем у себе и непрестано учим, а све што треба да се деси, дође увек у правом тренутку, када си фокусиран на себе данас у односу на себе јуче.

Генерално желим да напредујем на вишу позицију како локално, тако и регионално, да се развијем у пољу предавања, држања тренинга и едукација, јер то волим одувек, а нисам имала довољно времена да се преданије посветим овој жељи. Свакако, поред овог личног циља у каријери, много више желим да уведем новине у пословању, примењујем емотивно интелигентно лидерство у бизнису, у тренутном глобалном окружењу где често делује да нису људи у фокусу већ маргина и профит, те да сa својим начином рада будем пример добре пословне праксе и подршка млађим колегама.

Да ли Вам је ово било корисно?