Чланак

Улога финансијског експерта у арбитражним и судским споровима  

Како препознати правог

Текст је објављен у часопису Бизнис и финансије

Финансијски експерти могу много да помогну у судским и арбитражним поступцима када је потребно извршити квантификацију штете и аргументовати тако обрачунати износ. Стога, стране у спору треба да ангажују финансијске стручњаке који заиста имају одговарајуће знање и квалификације.

Број комерцијалних, односно инвестиционих спорова у целом свету се значајно повећава из године у годину, као и висина тражених одштета. Сложеност међународних трансакција и промене регулаторних окружења изузетно повећавају ризик са којим се суочавају корпорације широм света, што може изазвати поремећаје у њиховом пословању, наштетити репутацији или произвести велике трошкове. У тим ситуацијама, оштећена страна покреће спор у коме спољни и унутрашњи правни заступници имају задатак да умање насталу штету. Експерти из других области такође могу значајно утицати на исход спора, нарочито стручњаци из области финансија.

Финансијски експерт може бити ангажован као судски вештак или као консултант. У улози судског вештака, његов задатак је да као независни стручњак сачини објективну експертизу која се најчешће односи на квантификацију штете и да представи свој закључак пред арбитражним или судским већем. Уколико финансијског стручњака ангажују као консултанта, таква позиција више не захтева неутралност, већ се од њега очекује саветодавна подршка у одабиру најбоље стратегије која ће обезбедити клијенту да у спору оствари максимум својих интереса, који је реалан у датим околностима. У оба случаја, финансијског експерта најчешће ангажује тужилац или тужена страна, односно њихови правни заступници, али се дешава да га заједнички ангажују и обе стране у спору, или сам суд.

Стране у спору, односно њихови правни заступници, очекују од финансијског експерта првенствено помоћ у разумевању појединих питања из области рачуноводства, ревизије, форензике, процене вредности капитала и/или имовине, моделирања. Његов задатак је да прикупи релевантну документацију на основу које ће извршити објективну процену штете и о томе изнети своје мишљење. Осим тога, од њега се очекује и да анализира и да свој коментар на извештај финансијског стручњака којег је ангажовала супротна страна, као и да вештачи на рочишту – што укључује усмено вештачење и да пружи помоћ правним заступницима приликом унакрсног испитивања стручњака којег је ангажовала супротна страна.

Као ангажовани консултанти, финансијски експерти могу пружити и „нешто више“, а то је да већ у раној фази процене предности и слабости случаја са финансијског аспекта, те да делују као стручњаци из сенке који ће помоћи клијенту и његовом адвокатском тиму својим саветима у ревизорским, рачуноводственим или пореским питањима.

Квантификација штете

Највећи број комерцијалних спорова укључује захтев за надокнадом штете, било да је у питању актуелна штета у виду насталих трошкова, штета у виду изгубљене добити или пак укупне вредности саме компаније. Такви обрачуни штета треба да буду процењени на разумним претпоставкама, у складу са позицијом у којој би била оштећена страна да се није десио спорни догађај или прекид пословања. Због тога, обрачуната штета треба да представља компензацију за стварно насталу  штету, односно губитак.

Квантификација штете уобичајено укључује обрачун изгубљене добити и/или губитак у вредности компаније, у зависности од тога да ли је узрок штете произвео  привремене или трајне последице по оштећену страну. У оба случаја, калкулација штете се занива на општеприхваћеним принципима процене вредности капитала, уз уважавање разлика у дефинисању датума процене, дисконтне и каматне стопе, обухватању трошкова, пореском третману.

У случају да је компанија потпуно престала са радом, или када је дошло до угрожавања њене репутације што за последицу има пад њене вредности, штета се обрачунава у виду процењене вредности компаније непосредно пре престанка рада, односно као разлика између очекиване и актуелне вредности компаније на дан прекида. У поступку процене вредности компаније, користе се информације које су биле познате или предвидиве на датум прекида, а искључују се информације које су постале доступне након датума прекида (тзв. "ex-ante приступ").

Пројектовани будући резултати или токови готовине се дисконтују на датум прекида, а камата се рачуна од датума прекида до датума рочишта/одлуке суда или арбитражног већа. Логика која стоји иза оваквог приступа се заснива на томе да је инвеститор одлучио да уложи на бази преовлађујућих услова који су владали у време доношења такве одлуке и ако је застао са инвестицијом, инвеститор има право на вредност коју је очекивао у време када је донео одлуку о инвестирању.

Када је прекинута активност компаније на одређени период, или се штета односи на неки специфичан уговор, врши се обрачун изгубљене добити, и то као разлике између очекиване и стварне зараде. Датум на који се врши обрачун изгубљене добити је у том случају датум обрачуна, односно датум рочишта, а сам обрачун се врши на бази свих доступних информација (тзв. "hindsight"). Само будућа изгубљена добит се дисконтује одговарајућом дисконтном стопом, а камата се рачуна на историјску изгубљену добит (пре судског спора). Обрачун изгубљене добити се врши на хипотетичкој основи која се може разумно аргументовати, а фокус је на обрачуну разлике између претпостављених прихода и „избегнутих трошкова“ који би настали да није било прекида активности или уговора.

Јасна презентација чињеница

Поред самог обрачуна, веома је важно да финансијски стручњак сачини квалитетан извештај, нарочито ако се има у виду да ће тај извештај анализирати и коментарисати супротна страна и њихови експерти. Од суштинске је важности да извештај буде разумљив за правне заступнике и суд, односно арбитражно веће, као и да финансијски стручњак приликом самог вештачења представи чињенице и обрачун на начин који је разумљив и јасан свим учесницима у спору. У супротном, може се довести у питање његова анализа, стручност и интегритет. Зато је неопходно да се финансијски стручњаци стално усавршавају, да врше независну проверу својих калкулација и основаности коришћених претпоставки,  контролишу квалитет извештаја и примењене методологије, као и да избегавају да се баве областима које су ван њихове експертизе.

Пожељно је и да финансијски стручњак поседује одређена знања из области права, а која се могу применити на конкретан случај. Финансијски експерти се не баве доказивањем кривице и основаности тужбе, али би требало да буду упознати са основним правним принципима на којима се заснива тужба и обрачун евентуалне штете. На тужиоцу је терет доказивања кривице и основаности тужбеног захтева, док финансијски експерт обрачунава износ евентуалне штете на бази разумних претпоставки, без непотребних шпекулација о основаности тужбе и чињењем или нечињењем тужене стране.

Финансијски експерти могу много да помогну у судским и арбитражним поступцима када је потребно извршити квантификацију штете и аргументовати тако обрачунати износ. Стога, стране у спору треба да ангажују финансијске стручњаке који заиста имају одговарајуће знање и квалификације применљиве у конкретном случају. Другим речима, није неопходно да се сви сертификовани проценитељи баве и пружањем услуга финансијског вештачења и експертизе у области обрачуна штета у виду изгубљене добити или вредности бизниса, али је неопходно да сви финансијски експерти који се баве вештачењем и експертизом у области обрачуна штета у виду изгубљене добити или вредности бизниса буде сертификовани проценитељи од стране препознатљивих међународних организација како би методологија процене била примењива на бази јединствених принципа и стандарда процене, што у пракси до сада често није био случај.

 

Да ли Вам је ово било корисно?