Иако већина послодаваца верује да је прилагођавање пословног модела рада кључ успеха, само њих 24% је спремно на увођење потребних промена

Београд, 16. маj. 2023. –  Три године након пандемије, послодавци се још увек суочавају са великим бројем технолошких, економских и друштвених промена које утичу на рад и запослене. Deloitte-ово истраживање „Глобални трендови у области људских ресурса за 2023. годину: Нове основе за свет без граница“, анализира како послодавци управљају наведеним променама и како њихове компаније функционишу у окружењу које се стално мења.

Испитаници обухваћени истраживањем, међу којима је више од 1500 менаџера и чланова управа, свесни су да традиционални модели рада – организација посла, радно окружење и потребне квалификације за специфичне улоге - постепено нестају. Међутим, док многи разумеју потребу за дефинисањем новог модела рада (87% испитаника каже како је проналажење правог модела рада важно за успех њихове организације), само њих 24% сматра како су њихове организације у великој мери спремне да се позабаве овом темом. Поред тога, 59% испитаника изјавило је да ће тек у наредном периоду усмерити пажњу управо на преобликовање модела рада унутар своје компаније.

„Радна снага, организациона и кадровска питања и даље остају у фокусу директора и чланова управних одбора. Резултати овогодишњег извештаја „Глобални трендови у области људских ресурса“ само потврђују приоритете које смо уочавали током претходних година. Такав исход не чуди с обзиром на то да су многа истраживања и пословне праксе указале да руководиоци примарно треба да се фокусирају на два кључна подручја: управљање људима и управљање новчаним током. Квалитетно управљање тим подручјима предуслов је успешности управљања свим осталим сегментима пословања, а тиме и успеха целе компаније.“, истиче Надежда Недић, руководилац у Сектору за менаџмент консалтинг.

Поновно осмишљавање рада: Крај радних места

Иако је данас рад првенствено дефинисан хијерархијском структуром, описом радног места и специфичним задацима, Deloitte-ово истраживање о организацији заснованој на вештинама, указује да све мање испитаника (19% послодаваца и 23% запослених) верује да би то тако требало да остане. То одражава оно што многи већ виде на својим радним местима - запослени све више времена проводе фокусирани на тимски и пројектни рад који нису унутар актуелних описа њихових радних места.

„Иако су радна места и даље примарни начин на који дефинишемо рад, она нису и једини. Строге дефиниције радних места могу ограничити способност организација да буду агилне и иновативне у условима промена са којима се суочавају,” наводи Недић. „Преласком на приступ заснован на вештинама, организације могу откључати пун потенцијал своје радне снаге и створити радно окружење где запослени имају више избора и аутономности, као и већи простор за развој каријере“.

Са променом идеја о томе како тимове направити најпродуктивнијим, организације траже начине да промене моделе рада и пронађу начине ангажовања ширег спектра запослених у стварању нових вредности за организацију, као што је креирање иновација и/или унапређење пословних процеса. На пример, 93% испитаника у истраживању рекло је да је померање фокуса са радних места важно или врло важно за успех њихове организације. Ипак, само 20% њих сматра да је њихова организација у великој мери спремна да се ухвати у коштац с тим изазовом.

Редефинисање модела рада

У данашњем повезаном, он-лајн свету, свест јавности о утицају корпорација на друштво игра све већу улогу у одлукама радне снаге о томе где желе да раде. Према Deloitte-овом истраживању миленијалаца и припадника генерације Z, 2 од 5 припадника генерације Z и миленијалаца одбило је посао или радни задатак јер није био у складу с њиховим вредностима. Насупрот томе, компаније које послују са јасном визијом и мисијом, од тога имају значајне користи – половина испитаних послодаваца има више стопе задржавања запослених и задовољства запослених.

„Радници у развијеним земљама данас имају већи утицај на радно окружење него икада пре и показују спремност да га искористе за обликовање начина на који извршавају своје радне задатке,“ додаје Недић. „Како би компаније биле успешне у таквим односима на тржишту рада, требало би да постепено мењају модел рада. Додељивањем јасних одговорности запосленима послодавци треба да уступе део контроле и препусте могућност преобликовања организације посла и радних задатака“.

Рад у свету без граница

Како база запослених расте и технологија се убрзава, компаније преиспитују концепт радног места као физичке локације. Реч је о концепту који је од периода пандемије под све већим притиском, односно с растом популарности дигиталног приступа раду чак и пре пандемије. Само 15% испитаника се слаже да је начин на који је осмишљен рад један од најважнијих атрибута за стварање будућности радног места. Осим тога, испитаници наводе како су повећани ангажман и добробит радника међу најзначајнијим предностима приступа будућем радном месту. 

Ови захтеви за променом модела рада позив су послодавцима да се развијају заједно са својим запосленима. Важност разумевања ових трендова у директној је вези са успешним вођењем организације, што потврђује 94% испитаника који сматрају да су вештине и учинак вођења важни за успех њихове компаније. Међутим, само 23% испитаника верује како њихови послодавци имају способности за успешно вођење организације кроз данашње дисруптивно окружење. Овај јаз у погледу способности послодаваца вероватно је последица различитих перспектива на модел рада.