Новости

Регулаторни радар за банке у периоду 2019 - 2022.

Нови прописи за нове околности на тржишту

Аутор: Марко Новаковић, руководилац у Сектору за управљање ризицима

Текст је обављен у едицији "Финансије Топ" (Бизнис и Финансије)

Традиционално банкарство трпи велике измене, због нових тржишних учесника, нових облика пословања, као и нових технологија. Регулатива ће у наредном периоду морати да прати ове измене. Тиме ће постати само обимнија и комплекснија за праћење. Спремите се.

Имајући у виду да се промене у банкарском пословању одвијају готово сваког дана, сасвим су оправдана очекивања да ни регулативе неће много каскати за праксом. Регулаторна тела и механизми у оквиру Европске уније попут EBA, ECB, SSM, ESMA, EIOPA и, на крају, сама ЕУ су у протеклом периоду били веома активни, како би се осигурала регулација финансијског тржишта, подстакла конкуренција и заштитила права потрошача.

Даље регулисање банкарског и целокупног финанијског тржишта ће бити подједанко динамично, али ефекти неће бити исти за све. Они ће зависити од тога да ли су у питању искључиво домаће банке, банке које су чланице великих банкарских групација, или пак оне које су мајке компаније, а у својој банкарској групи имају банке са седиштем на територији Европске уније.

Примене одредби регулативе, коју доносе ова тела, нису исте ни за све чланице ЕУ, па је, на пример, битно да ли су земље чланице под SSM (Single Supervisory mechanism) или не.

Измене у Базелској регулативи

Захтеви Базелског комитета из области управљања ризицима, а који су прописани Реугулативом о капиталним захтевима (CRR) и Директивом о капиталним захтевима (CRDIV), су пренети у домаћу регулативу кроз Одлуку о адекватности капитала. Овим су наши прописи усклађени са оквиром Базелског комитета, колоквијално названог Базел III. Врло је вероватно да ће домаћа регулатива и надаље пратити измене у овој области.

Надолазеће промене се могу сумирати у оквиру следеће листе:

·        Репроцена глобално системски значајних банака се очекује у последњем кварталу 2019. године.

·        Измене у резултатима интерних модела, стандардизованом приступу за кредитни ризик, приступу управљања оперативним ризиком и одређивању капиталних захтева за исти, као и оквира за IRB моделе су очекиване у првом кварталу 2022. године.   

Доћи ће и до измене оквира за управљање тржишним ризицима. До јануара 2022. године,  сва правила Базелског комитета, која су везана за фундаментални преглед књиге трговања морају бити примењена закључно са овим периодом.

Пета директива о спречавању прања новца и финансирању тероризма

Ова Директива је усвојена и стављена у употребу 9. јула 2018. године. Чланице морају применити њене одредбе до 10. јануара 2020. Представља измену 4-те Директиве о спречавању прања новца. Предлог за доношење ове регулативе донет је као део свеобухватног акционог плана против финансирања тероризма, а посебно након напада у Бриселу и Паризу и панамских папира (“Panama papers”). Ова Директива:

·        Проширује свој обухват и на платформе за трговање виртуелним валуатама, пружаоце пореских услуга који нису регистровани као ревизори, рачуновође или порески саветници, трговце уметнинама у износу преко ЕУР 10.000;

·        Намеће додатне захтеве за обелодањивање информација о крајњим власницима;

·        Налаже прављење националних листа канцеларија, особа или функција које се квалификују као политички изложене особе (politically exposed persons PEP);

·        Налаже престанак анонимности у погледу имаоца рачуна или сефова у банкама у ЕУ. Дакле биће потребно направити централни регистар који ће имати податке о свим имаоцима рачуна и корисницима сефова.

·        Намеће стриктнија правила у анализи пословања са високоризичним земљама;

·        Чини централно доступним информације о власницима/држаоцима непокретности;

·        Смањује границу за идентификацију купаца претплатних картица и корисника e-новца са ЕУР 250 на ЕУР 150;

·        Даље јача снагу институција (FIU – Financial Intelligence Units) које оснивају национална тела и оснажује интернационалну сарадњу и комуникацију међу овим телима.

Народна банка Србије констатује измене у вези са спречавањем прања новца и финансирања тероризма, као и чињеницу да су измене донете у складу са препорукама FATF-а из 2012. Оно што дефинитивно можемо закључити је да ће и наша Национална стратегија за брорбу против прања новца и финансирања тероризма као и сам Закон претрпети одређене измене, како би био усклађен са наведеним изменама.

Директива ЕУ о платним системима (Payment service directive - PSD 2)

Народна банка Србије интензивно спроводи бројне активности на усаглашавању националне регулативе с прописима Европске уније из области платних система. Такође, Народна банка Србије спроводи и активности на унапређењу Система платних услуга, па је тако у октобру 2018. године почео да ради систем за инстант плаћања. Његов начин рада, функционалности, као и примењена техничко-технолошка решења, у складу су са актуелним, најмодернијим трендовима који се примењују у области платних система.

Имајући све ово у виду, очекује се убрзано усаглашавање домаће регулативе са одредбама Директиве ЕУ о платним системима, познатије као PSD2, као и са свим наступајућим изменама.

На нивоу ЕУ, у септембру 2019. предвиђено је доношење акта који регулише процес провере аутентичности корисника, као и успостављање оквира за успостављање сигурне комуникације.

Регулатива у вези са решавањем NPL кредита

Наш регулатор је по угледу на ЕУ, донео стратегију за решавање NPL кредита. Стога се очекује даљи рад на процесу усаглашавања са регулативом ЕУ у овој области.

У јануару 2021. године предвиђена је примена Директиве о сервисерима кредита, купцима кредита као и процесу реализације колатерала. Директива има за циљ убразавање поступка извршења колатерала и подстицање и олакшавање трговине неквалитетним (NPL) кредитима.

Регулатива која прати процес опоравка банака и банкарских групација

У 2015. години, наш регулатор је донео Одлуку о плановима опоравка банке и банкарске групе. Као и у горе наведеним областима, очекује се даље усаглашавање  домаће регулативе по овом питању са изменама које се доносе на нивоу ЕУ.

У последњем кварталу 2019. године најављена је најранија примена измењене Директиве о опоравку банака (BRRD – Banks recovery and resolution directive).

Регулација рада финансијских тржишта

У наредном периоду предвиђене су измене и доношење потпуно нових регулатива, које се односе на рад финансијских тржишта. Наша регулаторна акта су до сада пратила ове регулативе, али су примене истих биле упитне. Тако имамо пример послова секјуритизације, који су регулаторно покривени, али нису примењиви јер постоји потреба за додатним регулисањем ове области. Поменућемо наступајуће измене и у овој области.    

MiFID II / MiFIR (Markets in financial instruments directive / Markets in financial instruments regulation)

Измењена Директива MiFID II има за циљ јачање заштите инвеститора, унапређење функционисања финансијских тржишта чинећи их више ефикасним, отпорним и транспарентним. Ова регулатива ће претрпети одређене измене.

У другом кварталу 2019. године најављене су нови захтеви за извештавањем и тестирањем, који ће повећати количину доступних инфомација и смањити потребу постојања OTC (ванберзанског) трговања дериватима.  

Током 2019. и 2020. године најављене су и измене следећих регулатива: EMIR - European Market Infrastructure Regulation, као и SFTR Securities Financing Transaction regulation – SFTR.  Очекује се да ће измене у овим регулативама ипак бити од мањег утицаја на банкарско и финансијско тржиште Србије, имајући у виду степен развоја истог. 

Одрживи развој

Оно што је такође најављено је и унапређење регулативе која се односи на одрживи развој, па је тако за 2019. годину најваљено сагледавање утицаја компанија на животну средину и социјално окружење  и потреба обелодањивања тих података у оквиру извештаја кредитних агенција.

Да ли Вам је ово било корисно?

Повезане теме