Новости

Пореске вести, децембар 2016. године

Измене и допуне Закона о порезу на додату вредност и Закона о пореском поступку и пореској администрацији 

Народна скупштина Републике Србије је усвојила Закон о изменама и допунама Закона о порезу на додату вредност (даље: ЗПДВ) и Закон о изменама и допунама Закона о пореском поступку и пореској администрацији (даље: ЗПППА) којима се предвиђају значајне измене у одређеним законским решењима, превасходно у циљу хармонизације пореских прописа са прописима Европске уније.

Највећи део измена ЗПДВ ће се примењивати од 1. јануара 2017. године, осим одредби у вези са местом промета добара и услуга које ће се примењивати од 1. априла 2017. године, као и одредбе у вези са састављањем и подношењем прегледа обрачуна ПДВ-а уз ПДВ пријаву, које ће се примењивати од 1. јануара 2018. године.

Најважније измене тичу се:

  • прецизирања појма пореског обвезника и пореског дужника у посебним случајевима,
  • пореског пуномоћства за сврхе ПДВ-а,
  • места промета услуга,
  • одлагања обавезе достављања прегледа обрачуна уз пореску пријаву ППДВ,
  • одређивања времена настанка промета електричне енергије, природног гаса и енергије за грејање и хлађење,
  • изузетака од правила за коришћење права на одбитак претходног ПДВ-а, итд.

Закон о изменама и допунама ЗПППА ће се примењивати од 1. јануара 2017. године, осим измена које се односе на одредбе у вези са утврђивањем органа надлежног за решавање у другостепеним пореским поступцима, које ће се примењивати од 1. јула 2017. године.

У наставку је дат преглед најзначајнијих измена које су обухваћене наведеним законима.

1. Измене и допуне ЗПДВ

1.1 Порески дужник

Допуњеним чланом 10. ЗПДВ наглашава се да се пореским дужником сматра прималац добара и услуга и када страно лице које врши промет није обвезник ПДВ-а у Републици Србији, независно од тога да ли страно лице има сталну пословну јединицу на територији Републике и да ли је она обвезник ПДВ-а. 

1.2 Порески пуномоћник 

Изменама члана 10а ЗПДВ прецизирано је да је страно лице које врши опорезиви промет у Републици дужно да одреди пореског пуномоћника и да се евидентира за обавезу плаћања ПДВ-а, независно од износа тог промета у претходних 12 месеци. Прописани су изузеци за страна лица која врше опорезиви промет:

  • обвезницима ПДВ – будући да се у том случају примењује механизам обрнуте наплате,
  • лицима из члана 9. став 1. ЗПДВ (Република, њени органи и правна лица основана од стране Републике) – будући да се у том случају примењује механизам обрнуте наплате,
  • који се односи на услуге превоза путника аутобусима за које основицу за обрачун ПДВ-а представља просечна накнада за појединачни превоз.

Предложеним изменама ЗПППА, сада су прописане и казнене одредбе за непоштовање ове дужности, о чему ће бити речи у делу који се бави предметним изменама.

1.3 Место промета услуга

Члан 12. ЗПДВ сада прописује начин утврђивања пореског обвезника искључиво за сврху примене правила о одређивању места промета услуга.

Пре свега, нови члан 12. прописује ко се сматра примаоцем услуга у зависности од тога да ли је пружалац услуга порески обвезник или није. Односно, уколико услугу пружа обвезник ПДВ-а, пореским обвезником – примаоцем услуга се сматра:

1) Свако лице које обавља делатност као трајну активност без обзира на циљ обављања те делатности;

2) Правна лица, државни органи, органи локалне самоуправе са седиштем у Републици;

3) Страна правна лица, државни органи, органи локалне самоуправе, регистровани за плаћање пореза на потрошњу у страној држави.

Када услугу пружа страно лице које се није евидентирало за обавезу плаћања ПДВ-а у Републици, пореским обвезником – примаоцем услуга се сматра:

1) Свако лице које обавља делатност као трајну активност без обзира на циљ обављања те делатности;

2) Правна лица, државни органи, органи локалне самоуправе.

Даље, у циљу усаглашавања са прописима Европске уније, измењено је опште правило за одређивање места промета, које ће се вршити у зависности од тога да ли је услуга пружена лицу које је порески обвезник, односно које није порески обвезник.

Односно, ако се промет услуга врши пореском обвезнику, местом промета се сматра место у којем прималац услуга има седиште или сталну пословну јединицу.

Ако се промет услуга врши лицу које није порески обвезник, местом промета сматра се место у којем пружалац услуга има седиште или сталну пословну јединицу

Додатно, и нови члан 12. подразумева изузетке од општих правила (од којих су неки неизмењени, а неки прецизније одређени), а то су:

1. Промети услуга у вези са непокретностима, укључујући и услуге посредовања код промета непокретности – местом промета се сматра место у којем се налази непокретност, као и до сада;

2. Превоз лица - местом промета се сматра место где се обавља превоз, односно, ако се превоз обавља и у Републици и у иностранству, одредбе ЗПДВ примењују се само на део превоза извршен у Републици;

3. Превоз добара који се врши лицу које није порески обвезник - местом промета се сматра место где се обавља превоз, односно, ако се превоз обавља и у Републици и у иностранству, одредбе ЗПДВ примењују се само на део превоза извршен у Републици;

4. Промети одређених услуга код којих се место промета сматра место где су услуге стварно пружене (као што су на пример помоћне услуге у вези са превозом,  услуге процене и радова на покретним стварима итд.);

5. Услуге изнајмљивања превозних средстава на краћи временски период – место промета јесте место у којем се превозно средство ставља на коришћење примаоцу;

6. Услуге изнајмљивања превозних средстава лицу које није порески обвезник – место промета јесте место у којем се налази седиште или пребивалиште примаоца услуга;

7. Остали изузеци – промети одређених врста услуга лицу које није порески обвезник и код којих се местом промета услуге сматра место у којем се налази седиште или пребивалиште примаоца услуга;

Министар надлежан за послове финансија ће ближе прописати шта се сматра услугама у вези са непокретностима, услугама предаје јела и пића за конзумацију на лицу места и превозним средствима и другим покретним стварима која се изнајмљују.

1.4 Време промета електричне енергије, природног гаса и енергије за грејање и хлађење

Према одредбама измењеног члана 14. ЗПДВ, временом промета наведених добара која су набављена за даљу продају, сматраће се очитавање стања утврђивање промета у циљу обрачуна испоруке.

1.5 Услови за одбитак претходног пореза

Измењеним чланом 28. ЗПДВ, омогућен је одбитак претходног ПДВ-а без поседовања рачуна од претходног учесника у промету за следеће промете између обвезника ПДВ-а  у којима је прималац добара и услуга порески дужник (механизам обрнуте наплате):

1) Промет секундарних сировина или услуга у вези са њима;

2) Промет грађевинских објеката, економски дељивих целина у оквиру објеката и власничких удела на тим добрима, уколико је уговором предвиђен обрачун ПДВ-а;

3) Промет добара и услуга из области грађевинарства;

4) Промет електричне енергије, природног гаса и енергије за грејање и хлађење, набављених ради даље продаје.

2. Измене и допуне Закона о пореском поступку и пореској администрацији

2.1 Однос према другим законима

У складу са изменама члана 3. ЗПППА, порески поступак ће се убудуће спроводити по начелима и у складу са одредбама закона којим се уређује инспекцијски надзор.

2.2 Измена надлежности за одлучивање у другом степену 

Изменом ЗПППА искључена је надлежност Пореске управе у другостепеном пореском поступку и успостављена је надлежност органа који ће бити основан у оквиру Министарства финансија. Другим речима, у другом степену неће више одлучивати Пореска управа, већ Министарство финансија, како у погледу жалби, тако и у погледу других питања за које је надлежан другостепени орган.

2.3 Престанак пореске обавезе

Према одредбама  допуњеног члана 23. ЗПППА, Пореска управа је обавезна да донесе посебно решење у сваком случају престанка пореске обавезе (наплатом, застарелошћу, отписом и др.).

2.4 Начин доношења решења о утврђивању пореза 

Измењени члан 55. ЗПППА прописује да ће убудуће решење о утврђивању пореза Пореска управа моћи да донесе и без претходног изјашњавања обвезника, у случајевима када основ за утврђивање пореза представљају подаци из евиденција надлежних органа.

2.5 Казна за неименовање пореског пуномоћника

Новим чланом 180а предвиђа се казна у износу од  100.000 до 2.000.000 динара за правно лица које врши промет добара и услуга у Републици у складу са пореским законом, уколико наведени промет врши а нема седиште ни сталну пословну јединицу у Републици, или промет врши ван своје сталне пословне јединице и није одредило пореског пуномоћника, односно није се евидентирало за обавезу плаћања пореза.

Порески обвезник – физичко лице које у Републици Србији врши промет добара и услуга у складу са Законом, а у Републици нема пребивалиште казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 5.0000 до 150.000 динара ако у складу са пореским законом не одреди пореског пуномоћника и не евидентира се за обавезу плаћања пореза.

Да ли Вам је ово било корисно?

Повезане теме