Пореске вести, новембар 2019.

Министарство финансија je 22. 10. 2019. године донело нови Правилник o утврђивању услуга телекомуникација и услуга пружених електронским путем, у смислу Закона о порезу на додату вредност, и о утврђивању критеријума и претпоставки за одређивање места седишта, сталне пословне јединице, пребивалишта или боравишта примаоца услуга телекомуникација, радијског и телевизијског емитовања и услуга пружених електронским путем (у даљем тексту: „Правилник“), који ће се примењивати од 1. јануара 2020. године.

Кључне новине које доноси Правилник односе се на:

·        дефинисање услуга телекомуникација и проширивање дефиниције услуга пружених електронским путем;

·        прописивања критеријума и претпоставки за утврђивање локације примаоца услуга u ситуацијама када je физичко присуство примаоцa услуге на одређеној локацији пружаоца услуге неопходно, односно није неопходно, да би му услуга била пружена;

·        доказе који се могу користити за утврђивање локације примаоца услуга и обарање претпоставки од стране пружаоца услуге. 

Дефинисање услуга телекомуникација и услуга пружених електронским путем

Услугама телекомуникација сматрају се услуге које се односе на пренос, емитовање или пријем сигнала, речи, слика и звукова или информација било које врсте путем жице, радија, оптичких или других електромагнетних система, укључујући и с тим повезан пренос или уступање права коришћења капацитета за такав пренос, емитовање или пријем, као и услуге омогућавања приступа глобалним информационим мрежама.

Са друге стране, извршено је проширивање дефиниције услуга пружених електронским путем на начин да је пре exempli causa листе таквих услуга (која постоји и у тренутно важећем правилнику) прецизирано да се оваквим услугама имају сматрати услуге које су пружене посредством интернета или електронске мреже, чије је пружање аутоматизовано уз минимално људско ангажовање и које не би било могуће без постојања информационе технологије.

Критеријум и претпоставке за одређивање места седишта, сталне пословне јединице, пребивалишта или боравишта примаоца услуга телекомуникација, радијског и телевизијског емитовања и услуга пружених електронским путем, као и начин њихове примене

Као критеријум за одређивање овог места узето је место физичког присуства примаоца ових (тзв. „дигиталних услуга“) услуга на одређеној локацији пружаоца услуга.

Имајући у виду наведеним критеријум, Правилник прописује две врсте претпоставки:

-      ако је физичко присуство примаоца услуге – пореског обвезника или лица које није порески обвезник у смислу члана 12 ЗПДВ – неопходно на одређеној локацији, сматра се да прималац услуге има седиште, сталну пословну јединицу, пребивалиште или боравиште на тој локацији.

У случају да је та локација на броду летелици или возу који врши превоз путника, сматра се да се та локација налази у месту поласка брода, летелице  или воза.

-      ако физичко присуство примаоца услуга – лица које није порески обвезник у смислу члана 12 ЗПДВ – није неопходно на локацији пружаоца услуге да би услуга била пружена, претпоставке су да је примаочево седиште, пребивалиште или боравиште у:

o   месту где се налази прикључак за фиксну мрежу – за услуге које се пружају преко фиксне мреже,

o   држави која је идентификована преко СИМ картице која се користи за пријем услуге – за услуге које се пружају преко мобилне мреже,   

o   месту где се налази декодер или сличан уређај, односно месту у које је послат читач картице, под условом да се у том месту не налази фиксна мрежа,

o   месту које је одредио пружалац на основу најмање два непротивречна доказа.

Докази који се могу користити за утврђивање локације примаоца услуга и обарање претпоставки од стране пружаоца услуге

Доказима који се могу користити за утврђивање локације примаоца услуга и обарање претпоставки од стране пружаоца услуге сматрају се: адреса за пријем рачуна, IP адреса коришћеног уређаја или место утврђено геолокацијом, банковни подаци, мобилни код земље, место прикључка фиксне мреже примаоца и друге информације од значаја за обављање промета (као нпр. јединствени механизми плаћања, раније трансакције примаоца услуга и др).

Правилником је дата могућност пружаоцу услуга да врши обарање горе наведених претпоставки под условом да понуди најмање три непротивречна доказа, који указују да се местом у којем прималац услуга има седиште, сталну пословну јединицу, пребивалиште или боравиште разликује од места промета које је утврђено претпоставкама овог Правилника.

Додатно, у току је припрема Објашњења за примену Правилника које би требало да појасни и олакша његову примену у пракси.

Наведене новине су од посебног значаја ПДВ обвезницима који пружају услуге телекомуникација, радијског и телевизијског емитовања и услуге пружене електронским путем ради тачног утврђивања локације примаоца тих услуга и, последично, правилног опредељивања одговарајућег ПДВ третмана.