Новости

Пореске вести

Измене Закона о порезу на добит правних лица и Закона о пореском поступку и пореској администрацији

Претражите садржај

Измене Закона о порезу на добит правних лица и Закона о пореском поступку и пореској администрацији

Народна скупштина Републике Србије усвојила је 29. децембра 2015. године Закон о изменама и допунама Закона о порезу на добит правних лица, као и Закон о изменама и допунама Закона о пореском поступку и пореској администрацији. Највећи део измена ступа на снагу 1. јануара 2016. године.

С тим у вези, у наставку је дат преглед најзначајнијих измена који су садржани у наведеним Законима.

Измене Закона о порезу на добит правних лица

Члан 9 – Трошкови зарада

Изменама члана 9. Закона о порезу на добит правних лица (у даљем тексту: Закон) регулишу се услови за признавање трошкова зараде за пореске сврхе.

Cтав 2. наводи да се примања која се, у смислу Закона о порезу на доходак грађана сматрају зарадом (укључујући и примања на која се до прописаног износа не плаћа порез на зараде), признају као расход у пореском периоду у којем су исплаћена, односно реализована.

Примања на која се до прописаног износа не плаћа порез на зараде обухватају јубиларне награде, поклоне деци старости до 15 година поводом новогодишњих и божићних празника, солидарну помоћ за случај болести и сл. На овај начин уклоњене су недоумице у вези пореског третмана одређених издатака за запослене који по својој суштини не представљају неопходан услов за обављање делатности.

Члан 16  –  Признавање отписа појединачних потраживања

У оквиру поменутог члана 16. Закона, у вези са признавањем отписа појединачних потраживања, додати су нови ставови 4, 5, 6. и 11.

У складу са ставом 4. на терет расхода признаје се отпис вредности појединачних потраживања која су обухваћена усвојеним унапред припремљеним планом реорганизације, који је потврђен правоснажним решењем донетим у складу са одговарајућим законом којим се уређује стечај.

Уводе се посебни услови за признавање расхода по основу отписа потраживања, за банке, како би се поједноставио отпис тих потраживања и створили услови за побољшање продаје истих. На терет расхода банке признаје се отпис вредности појединачних потраживања по основу кредита одобреног неповезаном лицу, под условом да је од момента доспелости потраживања прошло најмање две године, уз пружање доказа о неспособности дужника да извршава своје новчане обавезе.

На терет расхода признаје се отпис вредности преосталог дела појединачног потраживања банке који није наплаћен из средстава остварених продајом непокретности која се спроводи у складу са законом.

Поред тога, став 11. дефинише да ће расходи по основу исправке вредности појединачних потраживања који нису били признати у пореском периоду када су исказани бити признати у периоду у ком су испуњени услови прописани за признавање отписа потраживања, односно у којем:

  • Oбвезник располаже доказима да су та потраживања утужена,
  • Да је покренут извршни поступак за наплату или,
  • Да су потраживања пријављена у стечајном или ликвидационом поступку.

 Члан 16а - Губитак од продаје потраживања

Врши се прецизирање одредаба члана 16а Закона у циљу отклањања нејасноћа у примени.

Члан 16а који се односи на признавање, за пореске сврхе, губитка насталог при продаји потраживања се мења тако да ће на терет расхода бити признат губитак од продаје појединачних потраживања у износу који је исказан у билансу успеха обвезника, и то у пореском периоду у ком је извршена продаја тих потраживања.

У случају да је по основу претходног потраживања извршена исправка вредности која је призната као расход у неком од претходних пореских периода, а у складу са чланом 16. став 9. и чланом 22. Закона, такав расход остаје признат у пореске сврхе.

Члан 22а – Признавање индиректног отписа потраживања код друштва за осигурање

Брисана је одредба која се односи на признавање расхода по основу увећања индиректног отписа у пореском билансу друштва за осигурање.

Прописивање висине расхода која се исказују у пословним књигама по основу индиректног отписа према категоријама наплативости тих потраживања, није више у надлежности Народне банке Србије, већ је предмет интерне регулативе тих друштава, која су у обавези да се придржавају релевантних МРС који уређују рачуноводство и финансијско извештавање. Расход по основу отписа потраживања друштва за осигурање признаваће се у пореском билансу у складу са условима прописаним одредбама члана 16. Закона. 

Члан 22б – Признавање расхода на име дугорочних резервисања

Изменама члана 22б Закона, дугорочна резервисања се признају у висини искоришћених износа резервисања у пореском периоду, односно у висини измирених обавеза и одлива ресурса по основу наведених резервисања.

Став 2. поменутог члана се мења тако да се уместо дугорочних резервисања за издате гаранције и друга јемства сада на терет расхода признају остала дугорочна резервисања која испуњавају услове за признавање у складу са МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП, у висини искоришћених износа тих резервисања у пореском периоду, односно измирених обавеза и одлива ресурса по основу истих.

Члан 27 – Капитални добици и губици

Изменама тачке 1) става 1. члана 27. Закона прописано је да се капитални добитак остварује продајом, односно другим преносом уз накнаду, непокретности које је обвезник користио, односно које користи, као основно средство за обављање делатности укључујући и непокретности у изградњи.

Пре измена, овим чланом биле су обухваћене само непокретности које је обвезник користио као основно средство за обављање делатности.

Члан 34 – Порески третман ликвидације и стечаја обвезника

У оквиру члана 34. Закона додаје се нови став на основу ког је прописано да, уколико се поступак ликвидације, стечаја или реорганизације, наставе у наредној календарској години, обвезник који се налази у неком од тих поступака, подноси пореску пријаву као и порески биланс са стањем на дан 31. децембар, у складу са чланом 63. став 3. и 4. Закона.

Члан 40 – Порез на добит по одбитку

Уводи се плаћање пореза по одбитку на приходе које оствари нерезидентно правно лице од резидентног правног лица по основу накнада од услуга које се пружају или користе, односно које ће бити пружене или коришћене на територији Републике Србије.

Чланом 40. ставом 5. Закона је дефинисано да је резидентно правно лице дужно да поднесе пореску пријаву на дан исплате прихода.

Поред тога плаћа се порез по одбитку и на основу решења пореског органа на приходе које нерезидентно правно лице оствари по основу измирења потраживања у поступку извршења, односно у сваком другом поступку измирења потраживања, у складу са законом.

Претходно наведене одредбе у оквиру овог члана се примењују од 1. марта 2016. године.

Измене Закона о пореском поступку и пореској администрацији

Члан 25 - Проширена обавеза подношења пореске пријаве

Обавеза подношења пореских пријава се сада односи и на ликвидационог, односно стечајног управника, који је дужан да у поступку ликвидације, односно стечаја подноси пореске пријаве у складу са пореским прописима, укључујући и пореску пријаву за порески период када рок за подношење тих пријава пада после датума отварања поступка ликвидације, односно стечаја.

Члан 36 - Укинута обавеза Пореске управе да јавно објављује податке у вези са достављањем пореских аката обвезницима

Избрисана је одредба Закона о пореском поступку и пореској администрацији (у даљем тексту: ЗПППА) према којој Пореска управа објављује на интернет страни ПИБ пореског обвезника коме је достављање пореског акта извршено, као и број пореског акта чије је достављање извршено. Наведена обавеза је важила у случају када се порески акт вршио слањем препоручене пошиљке и обичне пошиљке пореском обвезнику.

Члан 38 - Продужени рокови за прелазак на подношење пореских пријава искључиво у електронском облику за одређене пореске облике

Рокови за почетак подношења пореских пријава искључиво у електронском облику за одређене пореске облике су померени тако да за:

  • Порез на добит правних лица по одбитку, порез на добит правних лица по решењу, порез на премије неживотног осигурања и остале пореске облике (доприноси за обавезно социјално осигурање за осниваче, односно чланове привредног друштва, као и порези и припадајући доприноси на зараду, односно другу врсту прихода обрачунати од стране физичког лица као пореског обвезника путем самоопорезивања) обавеза подношења почиње од 1. марта 2016. године,
  • Акцизе и порез на приход од самосталних делатности за предузетнике који воде пословне књиге обавеза подношења почиње од 1. јануара 2017. године,
  • Порез на приходе од самосталне делатности за паушално опорезивање, порез на капиталне добитке (физичких лица, укључујући и предузетнике), порез на наслеђе и поклон, као и за порез на пренос апсолутних права обавеза подношења почиње од 1. јануара 2018. године.

Пореским обвезницима – физичким лицима је омогућено подношење пореских пријава и у папирном облику и после момента преласка на подношење пореске пријаве у електронском облику.

Такође, за пореске обвезнике који обезбеде техничке услове је пружена могућност да, у прелазном периоду од 1. јануара 2016. до 29. фебруара 2016. године, истовремено са подношењем горе наведених пореских пријава у писаном облику, те пореске пријаве подносе и у електронском облику.

Члан 70 - Распоред уплаћених средстава на име пореза

Редослед наплате средстава на име пореза је измењен тако да ће се прво наплатити износ главне пореске обавезе обвезника, потом камате и напослетку трошкови наплате. Према ранијем решењу, прво су били наплаћени трошкови наплате, потом камата и напослетку износ главне пореске обавезе.

Чланови 114е и 114з - Измењене одредбе о застарелости

Предложено је да се застарелост права на утврђивање, наплату и повраћај пореза не примењује на доприносе за обавезно социјално осигурање.

Поред тога, време трајања застоја застарелости права Пореске управе на утврђивање и наплату пореза не рачуна се у апсолутни рок за застарелост (који износи десет година). На овај начин је узета у обзир чињеница да бројни управни спорови, односно стечајни поступци трају и дуже од десет година.

Чланови 177, 178, 180 и 181б - Измена казнених одредби

Новчана казна за прекршај за правно лице које неблаговремено поднесе пореску пријаву и не плати порез у прописаном року је смањена са 150.000 на 100.000 динара.

Новчана казна у износу од 10.000 динара је прописана за одговорно лице у правном лицу за случајеве неблаговременог подношења пореских пријава и неблаговременог плаћања пореза.

Такође, новчана казна у износу од 10.000 до 100.000 динара је прописана за одговорно лице у правном лицу у случају неплаћања пореза утврђеног решењем Пореске управе, док у случају неблаговременог плаћања пореза утврђеног решењем Пореске управе новчана казна за одговорно лице у правном лицу износу 10.000 динара.

Поред тога, новчана казна у износу од 10.000 до 100.000 динара је прописана за одговорно лице у правном лицу у случају неподношења информативне пореске пријаве, као и у случају навођења непотпуних података у њој.

Уводи се новчана казна у висини од 10.000 динара за одговорно лице у правном лицу уколико разлика мање плаћеног пореза износи до 5% износа који је утврђен или је требало да буде утврђен.

Новчана казна за пореске прекршаје физичких лица, који нису предузетници, је прописана од 5.000 (уместо 15.000) до 150.000 динара. Такође, наведена физичка лица која не изврше уплату пореза утврђеног у пореској пријави, односно решењем Пореске управе ће се казнити новчаном казном не мањом од 5.000 (уместо 50.000) динара.

Уводи се новчана казна од 100.000 до 2.000.000 динара за правно лице – приређивача игара на срећу ако се Пореској управи не достави дневни, месечни и годишњи извештаји о промету из области игара на срећу, у писаној или електронској форми. Новчана казна за одговорно лице у правном лицу – приређивачу игара на срећу за наведени прекршај износи од 15.000 до 150.000 динара. 

Да ли Вам је ово било корисно?

Повезане теме