Пореске вести, јануар 2018.

У протеклом периоду је објављено више мишљења Министарства финансија која појашњавају примену одредби Закона о порезу на додату вредност (у даљем тексту: Закон о ПДВ) и Закона о порезу на добит правних лица.

Порез на додату вредност

Одређивање пореског дужника за промет добара и услуга из области грађевинарства у случају када обвезник ПДВ, у оквиру изградње објекта - хладњаче, изврши испоруку са уградњом расхладне опреме која представља саставни део хладњаче

Када обвезник ПДВ другом обвезнику ПДВ, у оквиру изградње објекта - хладњаче, изврши испоруку са уградњом расхладне опреме која представља саставни део хладњаче реч је о промету добара из области грађевинарства, а као активности из групе 41.20 - Изградња стамбених и нестамбених зграда.

Међутим, када је реч о сервисирању расхладне опреме која представља саставни део хладњаче, порески дужник јесте обвезник ПДВ који врши тај промет.  

(Мишљење Министарства финансија, бр. 430-00-240/2017-04 од 26.9.2017. године)

Непостојање права на пореско ослобођење код промета "BITCOIN" дигиталне валуте

С обзиром на то да "bitcoin" дигитална валута не представља законско средство плаћања у Србији на промет "bitcoin" дигиталне валуте не може се применити одредба члана 25. став 1. тачка 1) Закона, којом је прописано пореско ослобођење без права на одбитак претходног пореза код пословања и посредовања у пословању законским средствима плаћања. 

(Мишљење Министарства финансија, бр. 413-00-168/2017-04 од 26.10.2017. године)

Одређивање пореског дужника код промета добара и услуга из области грађевинарства када обвезник ПДВ врши промет услуга сече стабала са одвозом тих стабала, у циљу рашчишћавања терена за изградњу пруге

Ако обвезник ПДВ другом обвезнику ПДВ врши промет услуга сече стабала са одвозом тих стабала, у циљу рашчишћавања терена за изградњу пруге, тј. у оквиру припреме градилишта за изградњу пруге, при чему је градилиште дефинисано као земљиште или објекат, посебно обележено, на коме се гради, реконструише или уклања објекат, односно изводе радови на одржавању објекта, у том случају реч је о промету услуга из области грађевинарства као активности из групе 43.12 - Припрема градилишта Класификације делатности. 

(Мишљење Министарства финансија, бр. 413-00-225/2017-04 од 26.10.2017. године)

Постојање права обвезника ПДВ да исправи износ ПДВ у новом рачуну, у случају када је за пружене услуге обрачунао ПДВ, а место промета тих услуга је у иностранству

У случају када је обвезник ПДВ испоручио добра или пружио услуге за које је издао рачун и у том рачуну исказао већи износ ПДВ од износа ПДВ који по том основу дугује у складу са Законом, обвезник ПДВ има право да у пореском периоду у којем је издао (нови) рачун у складу са Законом са исправљеним износом ПДВ, тј. са мањим износом ПДВ (нпр. ако је за испоручена добра или пружене услуге, за које је прописано опорезивање по посебној стопи ПДВ од 10% у складу са Законом, грешком издао рачун у којем је исказао износ ПДВ обрачунат по пореској стопи од 20%, а после тога издао нови рачун у којем је исказао износ ПДВ обрачунат по пореској стопи од 10%) или без ПДВ (нпр. ако је за испоручена добра или пружене услуге, за које је прописано пореско ослобођење са правом на одбитак претходног пореза у складу са Законом, грешком издао рачун у којем је исказао износ ПДВ обрачунат по пореској стопи од 20%, а после тога издао нови рачун без ПДВ или ако је за испоручена добра или пружене услуге, за које је Законом прописано да је место њиховог промета у иностранству, грешком издао рачун у којем је исказао износ ПДВ обрачунат по пореској стопи од 20%, а после тога издао нови рачун без ПДВ), исправи (смањи) износ обрачунатог ПДВ за тај порески период.

(Мишљење Министарства финансија, бр. 011-00-1038/2017-04 од 27.11.2017. године)

Порески третман увоза машине која је привремено извезена ради поправке у гарантном року

На увоз машине која је привремено извезена ради поправке у гарантном року, ПДВ се обрачунава на основицу коју чини накнада коју је обвезник платио или треба да плати за поправку предметне машине. Обрачунати ПДВ плаћа се у складу са Законом. Ако се поправка машине која је привремено извезена ради поправке у гарантном року врши без накнаде, а у случају када надлежни царински орган у складу са царинским прописима не утврђује вредност машине при увозу, на увоз те машине ПДВ се не обрачунава и не плаћа, с обзиром на то да се, у складу са Законом, сматра да није дошло до пораста вредности машине.

Поред тога, одредба члана 6. став 1. тачка 2) Закона и Правилник о поступку замене добара у гарантном року код које се сматра да промет добара није извршен се не примењују код увоза добара. 

(Мишљење Министарства финансија, бр. 430-00-541/2017-04 од 22.12.2017. године)

Одређивање ПДВ дужника за промет који се односи на ископ земље са утоваром и одвожењем са градилишта

Када обвезник ПДВ другом обвезнику ПДВ врши земљане радове - ископ земље са утоваром и одвожењем са градилишта, обвезник ПДВ врши промет услуга из области грађевинарства за који је порески дужник обвезник ПДВ - прималац услуга, с обзиром да је реч о активностима из групе 43.12 - Припрема градилишта Класификације делатности.

Међутим, за промет услуге одвожења земље са градилишта, обавезу да обрачуна и плати обрачунати ПДВ у складу са Законом има обвезник ПДВ који врши промет предметне услуге. 

(Мишљење Министарства финансија, бр. 011-00-489/2016-04 од 12.12.2017. године)

Непостојање обавезе обрачунавања и плаћања ПДВ када обвезник ПДВ - прималац услуге превоза добара повезане са извозом потражује од обвезника ПДВ - превозника новчана средства у износу вредности добара уништених током превоза

Новчана средства, која обвезник ПДВ - прималац услуге превоза добара повезане са извозом потражује од обвезника ПДВ који се обавезао да ће извршити превоз добара, у износу вредности добара уништених током превоза у саобраћајној несрећи која се догодила у иностранству сматрају се накнадом штете. 

(Мишљење Министарства финансија, бр. 430-00-00597/2017-04 од 12.12.2017. године)

Порез на добит правних лица

Порески третман накнада по основу развоја софтвера (пројектовање и имплементација), одржавања софтвера, софтверске лиценце које резидентно правно лице исплаћује свом повезаном правном лицу из Немачке

У случају тзв. мешовитих уговора (у односу на које се плаћање врши по основу лиценце за софтвер, као и по основу пружања услуга), резидентно правно лице од нерезидентног правног лица уместо јединствене фактуре, требало би да затражи издавање две фактуре, од којих би се једна односила на плаћање по основу пружања услуга (нпр. одржавања, унапређења или дистрибуције софтвера) а друга, на плаћање по основу лиценце за софтвер. 

Када је (уопштено говорећи) реч о пореском третману (у складу са Уговором) накнада које се исплаћују по основу лиценце за софтвер, као и осталих трансакција у вези са софтвером исте се, сходно напред наведеним чл. 7. и 13. Уговора о избегавању двоструког опорезивања, порески третирају на следећи начин: 

Јесте ауторска накнада - подлеже плаћању пореза по одбитку: 

1. Накнада за лиценцу за софтвер; 

2. Накнада за лиценцу за имплементацију софтвера. 

Није ауторска накнада (не подлеже плаћању пореза на добит по одбитку) - већ добит од пословања (подлеже провери применом члана 9. Закона о пореском поступку и пореској администрацији.

1. Накнада за куповину софтвера; 

2. Накнада за имплементацију софтвера; 

3. Накнада за одржавање софтвера (услов: постојање основног уговора о лиценци); 

4. Накнада за унапређење софтвера (услов: постојање основног уговора о лиценци); 

5. Накнада за дистрибуцију софтвера (услов: постојање основног уговора о лиценци). 

Подразумева се, да би обвезник морао да води рачуна о томе да су износи на свакој појединачној фактури реално утврђени - да се не би десила ситуација у којој би нпр. износ фактуре за пружање услуга био нереално висок у односу на износ фактуре за лиценцу за софтвер који би, у том случају, био нереално низак што, свакако, надлежни порески органи, у складу са прописима, ако за тим има основа, највероватније, неће прихватити.  

(Мишљење Министарства финансија, бр. 413-00-249/2017-04 од 14.12.2017. године)

Порески третман накнаде коју резидентно правно лице исплаћује резиденту Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске по основу приступа сервису са константно ажурираним информацијама које се односе на финансијско тржиште

Накнада коју резидентно правно лице исплаћује резиденту Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске по основу коришћења сервиса, који омогућава приступ константно ажурираним информацијама које се односе на финансијско тржиште има карактер добити од пословања која се опорезује само у Уједињеном Краљевству Велике Британије и Северне Ирске.

У овом конкретном случају предметна накнада не спада у дефиницију ауторских накнада из члана 12. (Ауторске накнаде) став 3. Уговора о избегавању двоструког опорезивања - посебно не, у део дефиниције према којем се ауторским накнадама сматра накнада која се исплаћује за коришћење или право коришћења информација које имају индустријски, комерцијални или научни карактер (што подразумева, да се плаћање накнаде врши за пренос стручних знања или енг. know-how под којим се, уопштено говорећи, плаћање врши за обавештења која представљају јавно недоступне информације индустријске, комерцијалне или научне природе, које су резултат претходног искуства и које (информације) могу имати практичну примену у пословању привредних друштава, односно чијим откривањем се може остварити нека економска корист).

Насупрот наведеном концепту преноса стручних знања (енг. know-how) у конкретном случају, плаћање се врши за трансакцију која кориснику (резидентном правном лицу) омогућава да (лакшим и бржим) приступом преко интернета (електронским путем) преузме дигитални производ (јавно доступне информације са финансијског тржишта, над којима прималац накнаде, нерезидентно правно лице нема право интелектуалне својине) за сопствену употребу са напоменом, да се плаћање (суштински) врши за стицање података (права) пренетих у облику дигиталног сигнала, а не за њихово коришћење или право коришћења (у ком случају би, могло бити говора о ауторским накнадама).

Истовремено, односна накнада не може представљати ауторску накнаду ни по основу коришћења или права коришћења софтвера ("Е..." сервиса) зато што се позивање на "Е..." сервис односи искључиво на вебсајт преко којег се приступа информацијама са финансијског тржишта (које ће, и даље, остати на том вебсајту) при чему корисник (резидентно правно лице) плаћање врши за приступ информацијама а не, за ауторско право на софтверу (коришћење софтвера) помоћу којег се информације преузимају. 

(Мишљење Министарства финансија, бр. 413-00-00167/2017-04 од 14.12.2017. године)

Коришћење остатка губитка из претходног пореског периода друштва преносиоца које престаје да постоји услед статусне промене од стране друштва стицаоца у пореском периоду који је краћи од календарске године

У случају када друштво преносилац (које престаје да постоји услед статусне промене, као у конкретном случају) у пореском билансу сачињеном за период 1. јануар - 30. септембар 2017. године утврди добит и умањи је за одговарајући износ неискоришћеног губитка из претходних пореских периода, право на коришћење (евентуалног) остатка предметног губитка (почев од пореског периода у којем је статусна промена извршена и регистрована) прелази на друштво стицаоца.

(Мишљење Министарства финансија, бр. 011-00-653/2017-04 од 3.10.2017. године)