Новости

Усвојен закон о изменама и допунама Закона о порезима на имовину

Пореске вести, децембар 2020.

Закон о изменама и допунама Закона о порезима на имовину (ЗПИ) усвојен на седници Народне скупштине Републике Србије одржаној 26. новембра 2020. године, ступа на снагу 1. јануара 2021. године.

Највећи број измена представља прецизирање постојећих одредаба, односно кодификовање праксе и Мишљења министарства, а најзначајније измене се налазе у наставку.

За сва питања у вези са применом измена и допуна ЗПИ, можете контактирати Павла Кутлешића, LL.M, Вишег руководиоца у Сектору за порески консалтинг на мејл адресу: pkutlesic@deloitte.com.

-  Изменама закона прецизиран је предмет опорезивања у смислу да је пресудна величина јединствeне површине земљишта, да је то својина укључујући и сусвојина јединствене површине веће од 10 ари, па ће, сходно изменама ЗПИ обвезници пореза на имовину бити сваки од сувласника сразмерно свом уделу у односу на укупну површину земљишта, па и када је сразмерна површина удела појединог обвезника мања од 10 ари.

-  Проширен је предмет опорезивања пореза на наслеђе и поклон, те је „дигитална имовина“ уведена као предмет опорезивања. Ово значи да се порез на наслеђе и поклон плаћа и на наслеђену, односно на поклон примљену дигиталну имовину, а чије појединости су уређене посебним законом.

-  Предвиђено је дефинисање и разврставање непокретности, као и значење појединачних дефиниција:

  • „стан” је посебни део објекта који чини функционалну целину која се састоји од једне или више просторија намењених за становање и по правилу има засебан улаз, осим кад је (цео или у претежном делу) категорисан за обављање делатности или се у њему (у целини или претежном делу) обавља регистрована делатност;
  •  „грађевинско земљиште” је врста земљишта које је као такво дефинисано законом којим се уређују планирање и изградња;
  • „пољопривредно земљиште” је врста земљишта које је као такво дефинисано законом којим се уређује коришћење пољопривредног земљишта;
  • „шумско земљиште” је врста земљишта које је као такво дефинисано законом којим се уређује коришћење и управљање шумама и шумским земљиштем;
  •  „кућа за становање” је објекат намењен за становање или за повремени боравак (породична кућа, вила, викендица, планинска колиба, ловачка кућа и сл.), осим кад је (у целини или у претежном делу), категорисана за обављање делатности или се у њој (у целини или претежном делу) обавља регистрована делатност;
  • „пословни објекат” је зграда или други (надземни и подземни) грађевински објекат, односно посебни део објекта (локал, канцеларија и сл.), који је намењен за обављање делатности, укључујући и:
  1. стан, односно кућу за становање, који је (у целини или у претежном делу) категорисан за обављање делатности или се у њему (у целини или претежном делу) обавља регистрована делатност;
  2. гаражу која се састоји од више гаражних места, односно гаражних боксова, са заједничким деловима који служе приступу сваком гаражном месту, односно гаражном боксу, намењеном за обављање услужне делатности паркиралишта возила, односно смештаја ваздухоплова, односно пловила;
  • „гаража” је објекат или посебан део објекта који чини функционалну целину, односно гаражни бокс, односно гаражно место, намењен за паркирање возила, односно за смештај ваздухоплова, односно пловила, осим гаража које представљају пословни објекат;
  1. „помоћни објекти” су:
    - самостални објекти који не служе за становање или обављање делатности и не разврставају се у станове, куће и пословне објекте и то:
    1. помоћни објекти који нису зграде (бунари, базени, резервоари, цистерне и сл.);
    2. помоћне зграде (приземне зграде и зграде чија је подна површина испод површине земље) које су у функцији стамбеног, односно пословног објекта, који је изграђен на истом земљишту (котларнице, подруми, шупе за смештај огрева и сл.);
    - економски објекти, у складу са законом којим се уређују планирање и изградња;
    - надстрешнице основе преко 10м² које су самостални објекти

Помоћни објекти вреднују се, односно опорезују као гараже.

Додатно указујемо да су обвезници који не воде пословне књиге дужни да до 31. јануара 2021. године поднесу пореске пријаве за утврђивање пореза на имовину за непокретности које се у складу са изменама закона разврставају у друкчију групу у односу на групу у коју су биле разврстане за сврху утврђивања пореза на имовину за 2020. годину. 

Коначно, почев од 1.1.2022. године јединице локалне самоуправе преузеће надлежност пореске управе за утврђивање, наплату и контролу пореза на наслеђе, поклон, и пренос апсолутних права, као и информациони систем и архиву.

Измене које се тичу пореског обвезника који води пословне књиге

Изменама је прецизиран начин утврђивања пореске основице у случајевима када обвезници не раздвајају вредност земљишта од објеката-непокретности за које је предвиђено да је пореска основица једнака књиговодственој вредности, а то су између осталих складишта, погони прерађивачке индустрије, енергетски објекти итд.

Производни погони прерађивачке индустрије повезани су са класификацијом делатности, а да би се објекат сматрао складиштем из њега не сме да се обавља промет на мало или активности-делатности које нису у вези са чувањем и преузимањем робе и сировина.

Такође извршено је прецизирање утврђивања пореске основице кад се као основица користи просечна цена у ситуацијама када у зони и граничним зонама није било промета.

Поред ситуације када локална самоуправа није објавила акт којим утврђује просечне цене и акт којим утврђује зоне до 30. новембра текуће године, књиговодствена вредност непокретности на последњи дан претходне године се сматра основицом за порез и у случају када није било промета одговарајућих непокретности у најопремљенијој зони.

Коначно олакшано је локалној самоуправи да не мора сваке године до 30. новембра текуће године да доноси акте којима утврђује стопу амортизације, стопе пореза, зоне, да се неизграђено грађевинско земљиште разврстава у пољопривредно или шумско док се као такво користи, ако примена ранијих акта којима је то уређено није ограничена текућом годином.

Да ли Вам је ово било корисно?