Пореске вести, децембар 2018.

На седници Народне Скупштине Републике Србије од 7.12.2018. године донет је нови Царински закон, „Сл. Гласник РС“, бр. 95/2018 (у даљем тексту: нови ЦЗ или Закон) који ступа на снагу 16. децембра 2018. године, а почиње да се примењује протеком рока од 6 месеци од дана ступања на снагу, односно од 17. јуна 2019. године. Овим Законом се предвиђају значајне измене у одређеним законским решењима, превасходно у циљу хармонизације царинских прописа са прописима Европске уније.

Додатно, усвојене измене имају за циљ аутоматизацију царинских поступака чиме ће се смањити трошкови пословања и повећати конкурентност српских привредних субјеката, подићи ниво безбедности, наплате, и прилив средстава у државни буџет.

Најзначајније измене које доноси овај Закон, тичу се:

• размене информација (укључујући подношење царинских декларација) између царинских органа и привредних субјеката, као и чување истих, које ће се вршити у потпуности електронски;
• нове поделе царинских поступака на: 1) стављање робе у слободан промет; 2) посебне поступке и 3) извоз.
• обавезности обавештења о сврставању робе (ООС) и пореклу робе (ООП) не само за царинске органе у односу на лице којем су издате, већ и за лице на које се одлука односи у односу на царинске органе; Законом је такође уведена и могућност доношења одлука која се односе на обавезујућа обавештења у вези са елементима на основу којих се примењују увозне или извозне дажбине и остале мере у вези са трговином робом;
• проширивања критеријума за добијање статуса овлашћеног привредног субјекта (ОПС);
• исправа којима се доказује непреференцијално порекло робе – уведена је могућност да се непреференцијално порекло робе може доказивати исправом која може бити издата у Републици Србији, у складу са правилима о пореклу која су на снази у земљи или на територији одредишта, или на било који други начин који идентификује земљу, односно територију, у којој је роба у потпуности добијена или у којој је обављена последња битна промена;
• обезбеђења за наплату царинског дуга – прописано је обавезно обезбеђење за покриће потенцијалних и стварних дугова за већину царинских поступака;
• омогућавања продаје на мало на даљину из царинског складишта;
• давања одобрења за поступак активног оплемењивања без обавезе да се роба поново извезе (осим ако није изричито прописано);
• продужење рока за привремени смештај робе на 90 дана;
• увођења поједностављења која се односе на централизовано царињење робе и самопроцену;
• прописивања укупног рока током којег роба може остати у поступку привременог увоза од 10 година;
• утврђивања царинске вредности робе – правило прве продаје се неће примењивати као основно правило за израчунавање царинске вредности робе када се роба прода и препрода више пута пре увоза.

У наставку је дат преглед неких од горе наведених измена које су обухваћене новим ЦЗ.

1.  Електронска размена информација

Са почетком примене новог ЦЗ сва размена, као и чување информација попут декларација, захтева или одлука, између царинских органа и између царинских органа и привредних субјеката вршиће се употребом техника електронске обраде података, тј. електронски. Другим речима, пословање ће се обављати безпапирно, што, између осталог, подразумева да се укида подношење папирних декларација.

Нови ЦЗ истовремено предвиђа могућност коришћења других средстава за размену и чување информација, осим технике електронске обраде података, под условом да такви електронски системи још увек нису оперативни, али и могућност коришћења других средстава за размену и чување информација, осим технике електронске обраде података, у посебним случајевима када то оправдава врста саобраћаја или када електронска обрада није одговарајућа за дате царинске формалности.

У оба случаја, нови ЦЗ даје овлашћење Влади Републике Србије да ближе уреди наведене случајеве.

У сваком случају, за очекивати је да би ова промена требала да резултира у развоју нових и надоградњи постојећих информационих система које привредни субјекти Републици Србији већ користе.

2.  Нова подела царинских поступака

Нови ЦЗ предвиђа нову поделу царинских поступака, и то на: 1) стављање робе у слободан промет; 2) посебне поступке и 3) извоз.

У оквиру посебних поступака разликоваће се:

1.   поступци транзита, који обухватају спољни и унутрашњи транзит;

2.   поступци смештаја, који обухватају царинска складишта и слободне зоне;

3.   поступци посебне употребе, који обухватају привремени увоз и употребу у посебне сврхе;

4.   поступци оплемењивања, који обухватају активно и пасивно оплемењивање;

Другим речима, укидају се поступци прераде под царинским надзором и активно оплемењивање у систему повраћаја, док смештање робе у слободне зоне постаје царински поступак.

3.  Проширивање критеријума за добијање статуса овлашћеног привредног субјекта (ОПС)

Чланом 28 новог ЦЗ извршено је прецизирање услова који морају бити задовољени ради добијања статуса ОПС на следећи начин:

-  прецизирано је да се услов који се односи на придржавање царинских прописа подразумева одсуство било које озбиљне повреде или поновљених повреда царинских и пореских прописа, укључујући непостојање кривичних дела која се односе на привредну делатности подносиоца захтева,  

-  прецизирано је да услов који омогућава вршење одговарајуће царинске контроле подразумева поседовање високог нивоа контроле активности и протока робе од стране подносиоца захтева, кроз вођење одговарајуће пословне евиденције, и по потреби евиденције о превозу робе,

-  финансијска ликвидност сматра се доказаном ако подносилац има добро финансијско стање, које омогућава испуњавање обавеза, с обзиром на пословне активности.

Коначно, у погледу одобрења за овлашћеног привредног субјекта за царинска поједностављења прецизирано је да то подразумева придржавање практичних стандарда стручности или професионалних квалификација који су у непосредној вези са активношћу која се спроводи. Додатно, у погледу овлашћеног привредног субјекта за сигурност и безбедност, појашњено је да то подразумева испуњење одговарајућих сигурносних и безбедносних стандардa који се сматрају испуњеним ако подносилац захтева докаже да предузима одговарајуће мере како би се обезбедила сигурност и безбедност међународног ланца снабдевања, укључујући физички интегритет области и контролу приступа, логистичке процесе и руковање одређеним врстама робе, проверу особља и идентификацију својих пословних партнера.

4.  Обезбеђење за наплату царинског дуга

Новим ЦЗ прописано је обавезно обезбеђење за покриће потенцијалних и стварних дугова на начин да, у ситуацијама када је полагање обезбеђења обавезно, царински орган утврђује износ тог обезбеђења на нивоу једнаком тачном износу увозних или извозних дажбина који одговара царинском дугу и другим дажбинама које се наплаћују при увозу или извозу, ако тај износ може са сигурношћу да се утврди у време када се обезбеђење захтева. 

Са друге стране, ако није могуће утврдити тачан износ, обезбеђење се утврђује у највишем износу увозних или извозних дажбина, који процени царински орган, а који одговара царинском дугу и другим дажбинама које се наплаћују при увозу или извозу, који су настали или би могли настати. 

Додатно, установљено је обавезно обезбеђење за већину посебних процедура, као и за привремени смештај робе. Дакле, обавезно обезбеђење за покриће потенцијалних и стварних дугова, у форми гаранције, је прописано за посебне поступке: поступке смештаја (укључујући царинско складиштење и слободне зоне), поступке посебне употребе који обухватају привремени увоз и употребу у посебне сврхе, односно  поступке оплемењивања који обухватају активно и пасивно оплемењивање.

5.  Нова царинска поједностављења

5.1 Централизовано царињење

Чланом 156 новог ЦЗ прописано је да царински орган може одобрити лицу, на његов захтев, да декларацију за робу поднесе царинарници надлежној према месту где то лице има седиште или пребивалиште, а роба се допрема другој царинарници. Подносилац захтева за одобрење за централизовано царињење је овлашћени привредни субјекат за царинска поједностављења.

5.2  Самопроцена

У члану 160 новог ЦЗ прописано је да царински орган може одобрити привредном субјекту, који је овлашћени привредни субјекат за царинска поједностављења, да спроведе одређене царинске формалности које би требало да спроведе царински орган, како би утврдио износ увозних или извозних дажбина који треба да се плати и да спроведе одређене контроле под царинским надзором.

Мишљења смо да би наведена поједностављена требало да допринесу поједностављењу и рационализацији примене царинских прописа и процедура, као и да утичу на смањење трошкова у овом сегменту пословања привредних субјеката.